Zdravo svima, nadam se da će moje iskustvo pomoći budućim studentima i drugim ljudima koji se odluče na ovako veliki korak, gde pri donošenju jedne odluke, vi menjate kompletno tok svog života.
Kao prvo, hteo bih da znate da ukoliko mislite da je odluka laka, verujte mi nije, dosta toga se stavi na životni tas i analizira se svaki mogući ishod. Odluka da pođem sam u Australiju i tamo krenem potpuno nov život nije doneta preko noći. Ideja o odlasku, o životu i studiranju na drugom kontinentu dugo se razbuktavala sa svakim novim saznanjem i otkrićem o ovoj neverovatnoj zemlji i kada je došao taj moment akcije i preduzimanja konkretnih koraka da se ta želja pretvori u realnost, stupio sam u kontakt sa Elenom.
Pre nego što vam opišem svoje iskustvo, hteo bih da vam kazem samo par reči koliko je Elena bila istrajna, i koliko smo se puta čuli pri samoj pripremi. Ako se odlučite na ovaj korak, a verujem da hoćete čim čitate ovo, bilo bi jako sebično da ne preporučim Elenu kao osobu koji stoji iza cele priče kada su dokumentacija, upis na studije i priprema za vizu u pitanju. Sa velikom pažnjom za svakim detaljem, ona je uporno čitala, svaki moj dokument, i bila uvek dostupna da odgovori na sva moja pitanja, verujte mi ona zna da ih je bilo dosta.
Prvi dani u Australiji
Kada se sve završilo u vezi sa vizom, i kada je bila odobrena, počeo sam polako prireme za put. Pred sam polazak moje uzbuđenje je raslo, zatim je usledila nervoza, iščekivanje, putnička euforija, svašta pomalo, a dovoljno da imaš neprospavanu noć. Igrao sam se sa ćerkom moje sestre koja je tada imla svega 6, razmenjivali smo osmehe, pevali i razmišljao, nedostajaće mi, suviše su mi se uvukla pod kožu, i ne samo ona, cela moja porodica i prijatelji. Međutim kada dođete u novu zemlju, morate da se skoncentrišete da uradite ono zbog čega ste došli.
Ja sam upisao i kasnije završio Master studije iz oblasti Poljoprivedne Ekonomije na University of New England. Mislim da je normalno da se bude zbunjen kada prvi out dođete na nešto sto se zove “Orientation day” na fakultetu, to je inače prvi dan fakulteta, gde se svi upoznajemo sa profesorima, pri čemo svi kažemo par reči o sebi. Zatim ono što me je najviše zbulilo je kada je trebalo da izaberem predmete, ima ih milion, ne znam odakle da počnem. Fakultet ogroman, studenta iz celog sveta na stotine svuda oko mene. Srećom, sve je organizovano i sistem podrške za studente, bilo strane ili domaće, je fantastičan.
Profesori su neverovatno pristupačni i ljubazni i ne postoji ta hladnoća i distanca kao kod nas. Sećam se kako sam već prvoga dana išao nepoznatim hodnicima do šefa katedre da ga pitam šta da radim i koje predmete da uzmem. To su momenti kada shvatite jednu ključnu stvar, morate da idete dan po dan. Situaciju po situaciju, problem po problem. I da su svi koraci koje pravite na početku, iako deluju mali, u stvari ogromni jer ste aktivirali sve što imate u sebi da biste ih napravili.
Predavanja su drugačija nego kod nas u Srbiji, na fakultet se ide pripremljen, sto znači da treba da pročitate lekciju koju ce profesor predavati narednog dana, jer će on hteti da se svi student uključe u diskusiju, a ne samo da pomno slusaju. Na predavanja se ne ide svakoga dana, već 3-4 dana nedeljno na ceo dan.
Time se omogućava studentima da ostvare svoje pravo na radno vreme od 20h nedeljno i da steknu iskustvo rada u Australiji.
Što se tice klasičnog ispita kao kod nas, toga nema, već se tokom semestra predaju radovi koji se ocenjuju i najčešće svaki predmet ima 2-3 odvojena rada, koji na kraju daju konačnu ocenu. Najveća pažnja posvećena je na radu online, u grupi, na razmišljanju, rešavanju praktičnih problema i na konstantnoj interakciji na predavanjima. Nema učenja napamet ili prepričavanja onoga šta je u knjizi.
Kad sve postane poznato
Kada se naviknete na taj princip studija, to ide sve svojim tokom, i nema problema ukoliko ste uporni i vredni. Posle završenih studija, ja sam uspeo da nađem posao u struci. Naravno da su mi diploma i bolji jezik pomogli pri samom trazenju posla. Krenuo sam da radim odmah po završetku studija tako da nisam imao niakvu pauzu. Posao je drugačiji od studiranja, međutim, jako se ceni rad i trud, i vaši nadredjeni će to prepoznati. Ja sam i dalje na istom poslu, napredovao sam posle jako kratkog vremena.
Na kraju bih hteo da opet kazem i napomenem, da ukoliko se usudite na ovaj korak, a srdačno bih ga preporucio, da razmislite dobro. Nije lako u početku, ali verujte mi da se isplati svaki trud kasnije. Malo žrtvovanja u samom startu će vam doneti kasnije velike uspehe, i što je najvažnije znaćete da ste to sami postigli i dosta će vam pomoći i kasnije jer će vaše samopouzdanje biti veće i bogatije za jedno ogromno i neprocenjivo iskustvo koje morate da doživite da biste cenili.
Želim vam svaku sreću, jer će vam i to dosta trebati, samo napred i razmišljajte pozitivno, i verujte mi nećete se pokajati.
