Sidnejska opera se nalazi u Sidneju, glavnom i najvećem gradu u državi Novi Južni Vels. Opera pokriva 18.000 kvadratnih metara, dugačka je 183 metra, a široka 120. Poznata je po konstrukciji krova koji izgleda kao školjke, što je predstavljalo veliku inovaciju u svetu arhitekture, ali i izazvalo brojne probleme u konstruisanju.
“Umetničko delo sagrađeno za predstavljanje drugih umetničkih dela, oživelo zahvaljujući ljudima koji su verovali u moć mašte” Joe Cahill, o Sidnejskoj operi
Istorija
Jorn Utzon bio je relativno nepoznat danski arhitekta, sve dok njegov dizajn 1957. godine nije izabran za pobednički na internacionalnom takmičenju za dizajn Sidnejske opere. Tako je pobedio više od dve stotine arhitekti koji su se prijavili za ovaj konkurs. Radovi na Sidnejskoj operi su počeli 1959. godine. Na početku je Utzon vrlo često putovao u Australiju, a na kraju se preselio u Sidnej sa porodicom. Iako je imao velike planove za uređenje unutrašnjosti opera, nije uspeo da ih ostvari. Godine 1965. ministar rada, Davis Hughes, je počeo da preispituje Utzonov dizajn, raspored i troškove i prestao je da mu isplaćuje dogovoreni novac. To je dovelo do toga da je Utzon morao da se povuče sa mesta glavnog arhitekte, što je izazvalo masovne proteste na ulicama Sidneja. Protesti i marševi su imali za cilj da Utzon ponovo bude glavni arhitekta, ali to se nije desilo. U aprilu 1966. godine, drugi arhitekta, Peter Hall je angažovan da radi na dizajnu enterijera Sidnejske opera, a Utzon je nedugo zatim napustio Australiju sa svojom porodicom. Nikada se nije vratio da vidi svoje remek-delo završeno. 1999. godine Jorn Utzon se ponovo povezao sa Sidnejskom operom i pristao da napiše principe dizajna, koji će služiti kao vodič za sve buduće izmene na Sidnejskoj operi. Godine 2003. godine dobio je Prickerovu nagradu, najcenjeniju svetsku nagradu za arhitekturu. Tom prilikom, jedan od članova žirija je izjavio: “Utzon je napravio zgradu prilično ispred svog vremena, daleko ispred dostupne tehnologije, građevinu koja je promenila sliku čitave Australije.” Jorn Utzon je umro 29. novemra 2008. godine, u 90-oj godini života. Njegov sin je 2 godine ranije izjavio da iako je njegov otac previše star da bi dugim letovima išao u Australiju, kao kreator Sidnejske opere dovoljno je samo da zatvori oči da bi je video.
Veliko otvaranje
Sidnejsku operu zvanično je otvorila kraljica Elizabeta II 20. oktobra 1973. godine, a otvaranju je prisustvao veliki broj ljudi. Neki su mislili da Sidnejska opera nikada neće biti završena, ali je njeno savršenstvo opravdalo sva produženja radova i probleme koji su nastajali tokom izgradnje. Ceremonija je prenošena preko televizije, a uključivala je vatromete i izvedbu Betovenove Devete simfonije. Jorn Utzon nije prisustvao ceremoniji, jer nije pozvan, niti je njegovo ime bilo pomenuto na otvaranju.
Svetska baština
Od 28. juna 2007. godine Sidnejska opera je zvanično postal deo UNESCO-ve svetske baštine i tako je dobila značaj kao i Tadž Mahal, Egipatske piramide, Kineski zid… Prema UNESCO-u, Sidnejska opera predstavlja veliko delo arhitekture koje pokazuje ljudsku inovaciju i kreativnost. “Sidnejska opera predstavlja neosporno remek-delo ljudske kreativnosti, ne samo u 20. veku, već u istoriji čovečanstva”, stoji u izveštaju komiteta svetske baštine.
Nastupi
Zanimljivo je da je prvi nastup održan čak 13 godina pre nego što je Sidnejska opera završena i otvorena. Američki pevač Paul Robeson popeo se na konstrukciju 1960. godine i pevao radnicima pesmu Ol’ man river. Od kada je Sidnejska opera zvanično otvorena, ugostila je veliki broj značajnih ličnosti, a u njenim prostorijama održano je hiljade koncerata, opera, predstava, baleta, izložbi... Godine 1990. Nelson Mendela, koji je ranije te godine oslobođen iz zatvora, pričao je o opraštanju pred publikom koju je činilo 40.000 ljudi. Tri godine ranije, na istoj pozornici je stajao papa John Paul II. Godine 2000. u koncertnoj hali je održana ceremonija otvaranja Olimpijskih igara. U Sidnejskoj operi održavaju se i koncerti velikih muzičkih imena današnjice. Do sada su tamo nastupali, između ostalih, Sting, The Cure, Bob Dylan, Kraftwerk, Massive Attack, Bjork…
Turizam
Danas Sidnejska opera predstavlja glavnu atrakciju Sidneja i jednu od najvećih australijskih turističkih atrakcija. Poseti je više od 8.2 miliona ljudi godišnje, a za isto vreme se održi više od 2000 događaja. Ne radi samo dva dana godišnje – na Božić i na Vaskrs.
