Australija ima preko 490 nacionalnih parkova. Njima su zaštićene sve specifičnosti ove neobične ostrvske zemlje – od morskih obala, koralnih grebena, peščanih plaža, preko vegetacije endemskih vrsta, staništa retkih životinja, do stare aboridžinske kulture.

Predstavljamo vam 10 veličanstvenih, od kojih je većina uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine. Ono što fascinira u prirodi Australije jesu rajski prizori, nestvarne formacije i fantastične boje.

Uluru/Ajers Rok (Uluru/ Ayers Rock)

Okružen pustinjama, Uluru se nalazi u centralnom delu Australije. U parku se uzdižu dve veličanstvene stenovite formacije – Ajers Rok i planina Olga (Kata Tjuta). Ovo su sveta mesta Aboridžina vezana za njihov mit o stvaranju sveta nazvanom “Vreme snevanja”. Park je ispresecan sa više pešačkih staza koje se zovu staze sna.

Pojedini delovi parka su toliko sveti da ih Aboridžini nikad ne pominju niti odlaze da ih vide, pa su i za posetioce zabranjeni. Jedna od najuzbudljivijih odlika Ajers Roka je promena boje tokom dana. Najbolje ga je videti ujutru ili uveče kad se stene pod sunčevom svetlošću prelivaju u jarkocrvenim nijansama.

Zbog negostoljubivog predela ovaj teren je retko naseljen sisarima; ipak, mogu se sresti crveni kengur i dingo, kao i varan, najveći gušter u Australiji.

Kakadu (Kakadu)

U nacionalnom parku Kakadu, u severnoj Australiji, period monsunskih kiša i bujnog zelenila smenjuje se sa izrazitom sušom. U istočnom delu parka, u pećinama i na stenama, nalaze se jedni od najstarijih pećinskih crteža na svetu. Iscrtani “rendgenskim stilom” (ribe su prikazane tako da im se vidi kostur), crteži vezani za mitologiju Aboridžina stari su 18.000 godina.

Duboko u pećinama Kakadua živi slepi miš nazvan australijski lažni vampir, dok je ušće Južnog i Istočnog Aligatora poznato po mrešćenju riba i razmnožavanju krokodila, kao i po morskoj kravi nazvanoj dugong koja se smatra ugroženom vrstom.

Frejzerovo ostrvo (Fraser Island)

Ovo najveće peskovito ostrvo na svetu Aboridžini od pamtiveka zovu K’ gan, što znači “raj”. Nije ni čudo jer Frejzerovo ostrvo krase beskrajne bele plaže, kristalno bistra jezera i žuboravi potoci koji vijugaju kroz ogromnu začaranu prašumu. Pesak duž obale presijava se u 72 nijanse, a najbogatiji bojama je severno od doline Hepi.

Ovo je jedino mesto na svetu gde na neplodnom pesku raste subtropska prašuma koja je stanište 600 vrsta biljaka. Ostrvo se može pohvaliti jednom od najraznovrsnijih i najvećih populacija ptica u čitavoj Australiji, a na svom putu za Sibir, ovde se odmara i veliki broj ptica selica. Kupanje u moru je opasno zbog ajkula i otrovnih meduza, a pošto nema puteva ostrvo je pogodno samo za džipove.

Ovo rajsko odredište iz snova nalazi se nedaleko od središnjeg dela istočne obale i čini deo Velikog peščanog nacionalnog parka (Great Sandy), zajedno sa Kululom (Cooloola) koja se nalazi na kopnu.

Plave planine (Blue Mountains)

Ovo je jedan od najpopularnijih nacionalnih parkova Australije. Nalazi se u Novom Južnom Velsu, ispresecan stenama, slapovima i klisurama do 760 m dubine. Celim prostorom dominira šuma eukaliptusa (99 vrsta), a oblast je dobila ime po plavičastoj magli koja dolazi od presijavanja uljanih kapljica sa lišća eukaliptusa na sunčevoj svetlosti.

Ovo područje je stanište i Australijskog stribora, evolucijskog relikta koji raste samo na nekoliko mikrolokacija tajanstvenih čak i za botaničare koji ga izučavaju.

Na Plavim planinama živi preko 400 vrsta životinja, ali je zbog eukaliptusa ovo stanište najbrojnije koalama.

Kraljevski nacionalni park (Royal National Park)

Jedan od najstarijih nacionalnih parkova na svetu, osnovan 1879. godine, nalazi se u jugoistočnom delu Australije, a krasi ga nekoliko vrsta prašuma, stepa, močvara, laguna i plaža. Ispresecan je biciklističkim i pešačkim stazama, a jedno od najpopularnijih šetališta je Priobalna staza (Coast Walk), duga 30 km, sa usputnim plažama i kampovima.

Najbolje ju je posetiti između maja i novembra kada se mogu posmatrati kitovi koji migriraju u ove krajeve.

Košćuško (Kosciuszko)

Najveći i jedan od najznačajnijih nacionalnih parkova Australije nalazi se u Novom Južnom Velsu. U okviru parka je planina Košćuško, koja je dobila ime po poljskom nacionalnom heroju Tadeušu Košćušku, i koja predstavlja najviši vrh Australije (2.228 mnv). Na vrhu planine vlada alpska klima koja je neobična za suptropski pojas kojem pripada Australija. Park sadrži bujnu vegetaciju koja je zbog oštrih padina veoma malo istražena.

Dve najugroženije australijske životinjske vrste – pigmejski oposum i prelepo išarana žaba koroborejka, žive u ovom parku, a pored njih i značajna populacija divljih konja.

Karijini (Karijini)

Park Karijini u Zapadnoj Australiji rangiran je među top 5 turističkih destinacija Australije. Krase ga potoci, kaskadni vodopadi sa prirodnim bazenima tirkiz plave boje, spektakularne klisure i duboki ponori do 100 metara dubine. U ovom parku nalaze se najstarije crvene stene na svetu.

Zbog raznovrsnog biljnog sveta koje cveta u različitim periodima, ovaj predeo je obojen svim nijansama žute, plave i ljubičaste. Karijini je dom pitona, crvenog kengura i valabija, a ceo prostor ukrašen je termitskim gnezdima.

Kalbari (Kalbarri)

Pejzaž parka Kalbari, na zapadu Australije, preseca kanjon reke Marčison koja na mestu ulivanja u Indijski okean pravi spektakularne litice. Ova reka ima jedinstveno krivudav oblik, a duž klisure nalazi se nekoliko prirodnih znamenitosti kao što su prirodni prozor i prirodni most. Ovo je popularna turistička destinacija, a njene znamenitosti su jedna od najčešće fotografisanih mesta na svetu.

Kalbari je stanište najraznovrsnijih vrsta riba zbog čega je jako popularan među ribolovcima.

Purnululu (Purnululu)

Znamenitost parka Purnululu u Zapadnoj Australiji jeste planina Bangl Bangl (Bungle Bungle) koja se sastoji od kvarcnih sedimentnih stena koje su erodirale u niz kupastih stena u obliku košnica. Litice ovih crvenih stena išarane su crnim horizontalnim linijama koje ustvari predstavljaju fosilizirane cijanobakterije. Ovo zajedničko delovanje više geoloških, bioloških i klimatskih pojava učinilo je da ceo prizor dobije crveno-crne horizontalne štrafte što deluje poprilično nestvarno.

Park je stanište valabija, kvoka i bodljikave agame, a u pustinjskom delu i kopnenog tajpana, najotrovnije zmije na planeti.

Frejsint (Freycinet)

Na prekrasnoj istočnoj obali Tasmanije, Nacionalni park Frejsint krase ružičaste granitne planine, skriveni i ušuškani zalivi sa belim peščanim plažama i tirkizno plavom vodom. Parkom dominiraju tri stene nazvane Hazards koje su zbog svoje ružičaste boje najlepše pri izlasku i zalasku sunca. Vajnglas (Wineglass), jedan od najlepših zaliva, čiji izgled podseća na čašu za vino, izdvaja se posebnom lepotom. Ovaj zaliv je najčešće fotografisani tasmanijski predeo.

Frejsint park je najlepši u proleće kada procveta u svim bojama. Utočište je bezbrojnim vrstama neobičnih, divljih i retkih stvorenja kao što je ehidna, a najpoznatija životinja ovog prostora je tasmanijski đavo.